Tankeri koji plove na istok: gde se lomi novi američki pritisak na Teheran

Najveći deo nafte koja isplovi iz iranskih terminala završava u kineskim rafinerijama. Taj tok, po dostupnim procenama vredan desetina milijardi dolara u prošloj godini, godinama drži iransku privredu iznad površine i upravo on je meta najnovije američke kampanje pritiska.

Kampanja nosi ime „Ekonomski izgnanik“, a predstavio ju je sekretar Trezora Skot Besent, uz upozorenje da sankcije čekaju svaku zemlju koja odbije da prekine poslovanje sa Teheranom. Adrese kojima je poruka namenjena nisu javno pročitane. Sledi, kako je rekao, period „tihe diplomatije“, što u praksi znači ultimatume upućene iza zatvorenih vrata.

Aritmetika takvog plana bez Pekinga teško se sklapa. Kina je druga ekonomija sveta i ključni kupac iranskih energenata, pa svaka mera koja zaobiđe njene kompanije ostaje bez glavnog dela učinka. Istovremeno, kineska strana godinama odbacuje ono što naziva jednostranim merama Vašingtona i brani pravo na redovnu trgovinu sa partnerima poput Irana i Rusije.

Zvanična reakcija stigla je preko portparola Ministarstva spoljnih poslova. Lin Đijen je poručio da će Kina „preduzeti sve neophodne mere“ radi zaštite sopstvenih legitimnih prava i interesa. „Ekonomsko ratovanje i maksimalni pritisak neće pomoći rešavanju pitanja, oni će samo dodatno pojačati tenzije i sukobe, stvoriti rizike prelivanja i poremetiti globalni ekonomski i finansijski poredak“, rekao je.

Iza načelnog odbijanja stoji i konkretna briga o presedanu. „Malo je verovatno da će Kina prihvatiti situaciju u kojoj Vašington određuje čime kineske kompanije smeju legalno da trguju sa trećim zemljama“, ocenjuje Džao Long, direktor Instituta za međunarodne strateške i bezbednosne studije pri Šangajskim institutima za međunarodne studije. „To bi uspostavilo presedan da američke sekundarne sankcije mogu praktično da određuju kineske trgovinske odnose sa trećim zemljama.“

Na sve to se nadovezuje kalendar. Kineski predsednik Si Đinping sledećeg meseca stiže u posetu Sjedinjenim Državama, a pred dvema stranama je pitanje produžetka trgovinskog primirja koje ističe na jesen. U Pekingu se pretpostavlja i da Vašington pred izbore na sredini mandata izbegava širi ekonomski obračun čija bi cena bila obostrana.

Poseti prethodi i jedna izjava iz maja. Američki predsednik Donald Tramp tada je rekao da od Sija nije tražio „nikakve usluge“ u vezi sa Iranom, formulacija koju kineska strana može čitati kao pokazatelj koliko je Vašingtonu stalo do kraja sukoba.

Rat traje gotovo šest meseci, a iransko rukovodstvo i dalje odbija ustupke. Ishod nove kampanje zavisiće od toga koliko je svaka strana spremna da rizikuje sopstvene interese zarad pritiska na Teheran.